.RU

Domnul Vucea - Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник рс", бр. 62/03, 64/03 исправка,...


Domnul Vucea

16. Ştefan O. Iosif, ^ Furtuna

17. Ljubivoje Ršumović - Motanul Michelangelo şi frumoasele Veronici

18. A. Bassarabescu, Duman

19. I. L. Caragiale, Bubico

20. Din creaţiile populare (cântece, proverbe, ghicitori, zicători, poezii ocazionale)

21. Dumitru Almaş, Povestea frumoasei Dochia

22. Alexandru Odobescu, Pe plaiurile Bisocei

23. Petre Dulfu, Isprăvile lui Păcală (fragment)

24. Mihail Sadoveanu, Ţara de dincolo de negură (fragment)

25. Petar Kočić, Jablan

26. Rebus

27. Mihai Condali, Florin şi Florica

Lectură şcolară

Rudyard Kipling, Cartea junglei

Ferenc Molnar, Băieţii din strada Păl

Johanna Spyri, Haydi, fetiţa munţilor

Selecţie din literatura română

Selecţie din literatura popoarelor şi naţionalităţilor conlocuitoare

^ ANALIZA TEXTULUI

Stabilirea contactului direct cu operele literare şi descoperirea mijloacelor de limbă şi stil cu ajutorul cărora sunt realizate imaginile artistice.

Delimitarea subiectului şi motivului într-o operă literară.

Observarea şi explicarea ideilor literar-artistice, funcţia lor în compoziţia operei literare şi identificarea elementelor componente ale naraţiunii.

Identificarea elementelor de bază ale acţiunii, ordinea lor (intriga, desfăşurarea), personajele şi trăsăturile lor (fizice, de caracter şi morale), procedeele artistice de construire a personajelor (autocaracterizare, propriile mărturisiri, caracterizarea de către alte personaje).

Aprecierea expresiilor idiomatice, sensului propriu şi figurat al cuvântului.

Formarea unor opinii personale despre opera analizată I dentificarea noţiunilor de teorie literară.

^ Noţiuni literare

Naraţiunea, descrierea, dialogul, monologul, metafora, alegoria, pastelul, personificarea, comparaţia, rima (tipurile), ritmul, doina, balada, romanul, oda, fabula, legenda, dramatizarea, nuvela, stilul.

LIMBA (gramatică, ortografie)

Repetarea şi consolidarea materiei din clasa a V-a.

^ Noţiuni de fonetică, diftongii, triftongii (actualizare). Accentul. Despărţirea în silabe a cuvintelor derivate şi a cuvintelor compuse.

Vocabularul limbii române. Familia lexicală - actualizare. Omoni­mele. Paronimele.

Sinonimele şi antonimele (actualizare).

Arhaismele şi regionalismele.

Procedeele interne de îmbogăţire a vocabularului. Derivarea (actualizare),

Substantivul. Substantivele simple şi compuse. Substantivele comune şi proprii. Genul. Numărul. Cazurile substantivului şi funcţia sintactică.

Articolul. Articolul hotărât şi articolul nehotărât.

Nominativul. Genitivul. Articolul posesiv-genitival. Dativul. Acuzativul. Prepoziţia şi rolul ei în exprimarea acuzativului.Vocativul.

Declinarea substantivelor comune şi proprii cu articol hotărât şi nehotărât.

Articolul demonstrativ-adjectival. Acordul cu substantivul.

Adjectivul. Adjectivele variabile şi invariabile. Acordul cu substantivul în gen, număr şi caz.

Gradele de comparaţie.

Pronumele. Pronumele personal şi categoriile lui gramaticale (persoană, gen, număr, caz)

Formele accentuate şi neaccentuate ale pronumelui personal. Pronumele personal de politeţe.

Pronumele de întărire. Pronumele reflexiv.

Pronumele şi adjectivele pronominale: pronumele şi adjectivul posesiv, pronumele şi adjectivul demonstrativ.

Numeralul cardinal şi ordinal. Numeralul colectiv, distributiv, multiplicativ şi adverbial.

Scrierea corectă a numeralului.

Verbul. Categoriile gramaticale ale verbului: timpul, persoana, numărul, modul.

Conjugarea. Modurile personale şi modurile nepersonale ale verbului.

Timpurile modului indicativ: prezent, imperfect, perfect simplu, perfect compus, mai mult ca perfectul, viitor, viitor anterior.

Modurile: imperativ, conjuctiv, condiţional-optativ.

Infinitiv. Gerunziu. Participiu. Supin.

Părţile de vorbire neflexibile. Adverbul - de loc, timp, mod. Grade­le de comparaţie ale adverbului.

Conjuncţia coordonatoare şi subordonatoare. Prepoziţia. Interjecţia. Tipuri de interjecţii.

^ Sintaxa propoziţiei.

Propoziţia simplă şi dezvoltată. Subiectul. Subiectul exprimat prin substantive şi pronume. Subiectul multiplu. Subiectul neexprimat.

Predicatul. Predicatul verbal şi predicatul nominal

Atributul. Atributul adjectival şi substantival. Atributul substantival genitival şi prepoziţional. Atributul pronominal.

Complementul. Complementul direct şi indirect. Complementele circumstanţiale de loc, de timp, de mod.

^ Sintaxa frazei. Fraza - noţiuni generale (actualizare). Propoziţia principală şi propoziţia secundară. Delimitarea propoziţiilor dintr-o frază.

Noţiuni de ortografie. Despărţirea cuvintelor în silabe (actualizare). Scrierea corectă a substantivelor proprii şi a substantivelor în genitiv. Scrierea corectă a numeralelor şi a pronumelui personal sau reflexiv din cadrul paradigmelor verbale compuse. Folosirea corectă a ortogramelor: într-o, într-un, dintr-o, dintr-un. Folosirea corectă a adverbului de negaţie nu (n-). Semnele de punctuaţie (actualizare).

^ CULTURA EXPRIMĂRII

Exprimarea orală

Activarea cunoştinţelor de limbă pentru a percepe şi realiza fapte de comunicare, orală şi scrisă.

Exprimarea în mod original, într-o formă accesibilă, a propriilor idei şi opinii

Stabilirea principalelor modalităţi de înţelegere şi interpretare a unor texte scrise în diverse situaţii de comunicare.

Înţelegerea textului literar şi comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimării orale

Determinarea sensului unor cuvinte şi explicarea orală a semnificaţiei acestora în diferite contexte.

Exerciţii de însuşire şi definire a noţiunilor şi cuvintelor - prin activtăţi în ateliere.

Observarea mijloacelor de limbă şi stil în fragmentele din textele cu caracter descriptiv (în versuri şi proză).

Discuţii pe marginea textelor literare şi a subiectelor libere prin menţionarea indicilor spaţiali şi temporali într-o naraţiune.

Stabilirea legăturilor corecte dintre elementele unei unităţi gramaticale (propoziţie sau frază), şi folosirea corectă a categoriilor gramaticale specifice părţilor de vorbire.

Exerciţii de rostire corectă a cuvintelor cu probleme de accentuare.

Transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă, a monologului în dialog, a textului narativ în text dramatic.

^ Exprimarea în scris

Dictări libere şi de control.

Compunerea (naraţiunea, descrierea, portretul, rezumatul)

Interpretarea liberă ale unor aspecte structurale ale unei opere literare.

Scrierea argumentată a impresiilor provocate de textele literare şi in­terpretarea unor aspecte din operă.

Îmbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere şi dia­log) în compunerile elevilor pe teme libere şi teme date.

Naraţiunea (naraţiunea la persoana a III-a, la persoana I, subiectul operei literare, momentele subiectului, timpul şi spaţiul în naraţiune)

Exerciţii de înţelegere şi explicare a noţiunilor de teorie literară.

Exerciţii pentru dezvoltarea creativităţii elevilor.

Scrierea corectă a frazelor în text folosind corect regulile ortografice şi semnele de punctuaţie.

Afişul, anunţul, corespondenţa, invitaţia.

ase teme pentru acasă şi analiza lor la oră.

Patru lucrări scrise (o oră pentru scriere şi o oră pentru corectare).

^ MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI

Programa pentru Limba română ca limbă maternă pentru clasa a VI-a se realizează prin metode tradiţionale prezentate în forma unei succesiuni de etape clar delimitate.

În domeniul literaturii se propun următoarele activităţi: însuşirea limbii române literare, dezvoltarea nivelului de cunoştinţe şi capacităţi, crearea şi menţinerea interesului pentru lectură cu identificarea informaţiilor esenţiale dintr-un mesaj oral şi scris, însuşirea exprimării orale şi scrise, dezvoltarea interesului faţă de creaţiile literare în limba română, dezvoltarea capacităţii de exprimare, orală şi scrisă, receptarea, iniţierea şi participarea la un act de comunicare oral şi în scris în limba română literară.

În domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilităţilor de exprimare prin expresii şi cuvinte noi în vocabularul activ al elevilor şi sesizarea sensului unităţilor lexicale noi în funcţie de context. Trebuie să identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să aplice regulile de ortografie în scris, să sesizeze abaterile de la normele gramaticale într-un mesaj oral şi scris, să cunoască părţile de vorbire flexibile şi neflexibile. Mesajul pe care elevul îl va comunica în limba română trebuie să fie bazat pe structurile lingvistice în spiritul limbii române, determinate de gândirea în această limbă.

Cultura exprimării orale şi în scris are o importanţă deosebită deoarece reprezintă baza unei comunicări calitative. Din acest motiv în cursul activităţii trebuie insistat asupra îmbogăţirii fondului lexical, să identifice informaţiile esenţiale şi detaliile dintr-un mesaj oral, să manifeste interes pentru creaţiile literare în limba română, să sesizeze valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar, să utilizeze corect şi eficient limba română în diferite situaţii de comunicare şi formarea deprinderilor de muncă independentă şi dezvoltarea creativităţii elevilor.

 

^ РУСИНСКИ ЈЕЗИК
(4 часа недељно, 144 часа годишње)

РУСКИ ЯЗИК

Циль

Циль воспитно-образовней роботи то овладованє з руским литературним язиком; преучованє кнїжовносци на тим язику; оспособйоване школярох за усне и писмене висловйованє, комуникацию и творенє, а тиж так до живйованє, спознаванє обачованє вредносних кнїжовних, уметнїцких и других витвореньох култури; здобуване основних поняцох о язикох кнїжовносцох и културох народох и народносцох; упознаванє репрезентативних дїлох шветовей кнїжовносци примераних возросту школярох; будованє свидомосци о улоги язика и кнїжовносци у повязованю народох и їх културох; розвиванє и пестованє позитивного становиска школярох ґу язиком, културному скарбу, шлєбодлюбивим традицийом свойого и других народох, розвиванє свидомосци о повязаносци, сотруднїцтву и заєднїцким животу рижних народох и народносцох; розвиване свидомосци о язику и язичней толеранциї; ширенє духовних горизонтох и розвиванє критицкого думаня и творчих способносцох; розвиванє тирвацого интересованя за язик и кнїжовносц; воспитованє школярох за живот, роботу и медзилюдски одношеня у духу гуманизма, солидарносци и толеранциї.

Задатки:

- поступне и снстематичне упознаванє руского литературного язика у розличних видох його усного и писаного хаснованя;

- пестованє култури усного и писаного висловйованя;

- оспособйованє школярох же би ше, успишно служели з руским язиком у рижних комуникацийних ситуацийох (у улоги приповедача, слухача, собешеднїка и читателя);

- уводзенє школярох до самостойного читаня н анализованя текста,

- розвиване интересованя и тирвацих навикнуцох на читанє кнїжовних дїлох; пестованє уметнїцкого сензибилитету и любови гу уметносци; оспособйованє школярох за самостойне хаснованє библиотекох и жридлох информацийох;

- усвойованє основних теорийних поняцох зоз подруча язика и кнїжовносци, уводзенє до розуменя кнїжовного дїла, порушоване школярох на самостойне творенє.

^ Язик

Морфолоґия

Файти словох. Пременлїви и нєпременлїви слова.

Меновнїки. Общи, збирни и власни меновнїки; конкретни и абстрактни меновнїки; меновнїки хтори знача живе и нєживе, материялни меновнїки. Природни и ґраматични род; число; поняце припадку.

Деклинация меновнїкох; основа и припадково законченє; деклинация меновнїкох хлопского, женского и штреднього роду.

Творенє меновнїкох: нєвиведзени, виведзени и зложени меновнїки; творенє зоз суфиксами.

Прикметнїки. Описни и односни (присвойни, материялни и други) прикметнїки. Компарация описних прикметнїкох. Деклинация прикметнїкох; сербски уплїв у деклинациї. Творенє прикметнїкох.

Заменовнїки. Особово, повратни, присвойни, указуюци, опитно-односни, одредзени, нєодредзени, одрекаюци заменовнїки; меновнїцки и прикметнїцки заменовнїки. Заменовнїки хтори хаснуєме под сербским уплївом.

Числовнїки. Основни, збирни, порядково, нєодредзени заменовнїки, ламани числа.

Дїєслова. Вид дїєсловох: дїєслова законченого и нєзаконченого виду. Преходни и нєпреходни дїєслова; повратни дїєслова. Творенє дїєсловних формох: инфинитив, презент, футур прости и зложени, перфект, плусквамперфект, императив, потенциял, потенциял прешли; дїєприсловнїк презента, дїєприкметнїк пасивни перфекта. Сербски уплїв у хаснованю даєдних дїєсловних формох. Творенє дїєсловох.

Присловнїки. Подзелєнє: присловнїки за место, час, причину, циль, способ, миру.

Творенє и компарация присловнїкох.

Применовнїки, злучнїки, словка, викричнїки.

Правопис

Писанє общих и окремних назвох подприємствох.

Писанє словох у хторих ше окончую гласово пременки. Писанє общих меновнїкох на -зем, -зм, -ем, -м. Пременки консонантох и уплїв тих пременкох на способ їх записованя. Правописни правила котри чуваю етимолоґию словох.

Етимолоґийно-фонетични принцип руского правопису.

Писанє дїєсловних формох.

^ Писанє з/зоз и под.

КНЇЖОВНОСЦ

Школска лектира

И. Андрич Аска и вовк

М. Винай При машини

И. Г. Ковачевич Любиме любени

Ш. Гудак Перши крочай

М. Канюх Єден окати облак

М. Ковач Бишалма

Б. Нушич Автобиоґрафия

М. Колошняї Вербово пруце

М. Колошняї Як цо и я

Г. Костельник Писня бачваня

М. Рамач Салаши

С. Саламон Кед зарно дахто найдзе

М. Селимович Дереґляр

Р. Таґоре Заградар

Я. Фейса Задуй витре

Ш. Чакан Сова и млади птички

Ш. Чакан Поуки курчатом

Л. Хюз Чарни

Т. Шевченко Сон

Албанска нар. приповедка Старик и леґинь

Сербска нар. писня Шмерц мацери Юґовичох

Руска нар. писня Венок

Руска нар. писня ^ Треба у младосци робиц

Домашня лектира

Д. Папгаргаї Конєц швета

Вибор поезиї на руским язику

Вибор прози на руским язику

^ Обробок лектири

Розвиванє фабули. Мирни и динамични цек дїї.

Улога пейзажу у композициї дїла.

Замерковйованє, розуменє и толкованє сущних мотивох у епских дїлох.

Вирне и имаґинарне описованє.

Морална (етична) характеризация подобох.

Замерковйованє технїки формованя подобох: поступки подоби, диялог и нукашнї монолог, контекст у котрим ше зявює якция и реакция подоби. Множество прикметох подоби. Преплєтанє позитивних и неґативних прикметох.

Поетична слика и єй толкованє: виволана зоз чулами (конкретни мотиви), з роздумованьом и чувствованьом (абстрактни мотиви).

Одкриванє основного чувства и других емоцийох у лирскей писнї.

Обачованє структури мотивох у писнї: розвиванє поєдиних мотивох до поетичних сликох и їх єдинство.

Дальше розвиванє способносцох розликованя и хаснованя пренєшеного значеня словох, виразох, сликох.

Замерковйованє поетичних сликох витворених зоз гиперболу и контрастом.

Уводзенє школярох до анализи драмского текста: поняце драмскей дїї, подоби, основни елементи композициї.

Читанє

Ускладзованє читаня наглас зоз природу текста (уметнїцкого и иншакого). Дальше преучованє текста як подлоги за виразне читанє (условеносц ритма, темпа, павзи, фарби и интензитету гласа, лоґична наглашка и под.).

Вежбанє читаня у себе зоз прецизним и напредок заданим цильом (одкриванє композицийних цалосцох, диялогу у характеризациї подоби, опи у и подобних елементох; находзенє словох, поєдиносцох, доказох за даяке твердзенє у самим таксту (функционална писменосц), правописних правилох и под.).

Вежбанє швидкого читаня, дияґоналне читанє.

Поняца

Усвюю ше шлїдуюци поняца: пременлїви и нєпременлїви слова (подзелєнє на файти, препознаванє файти на тексту), пременка (деклинация, конюґация, компарация). Диялог, нукашнї монолог, монолог, драма, комедия, автобиоґрафия, гипербола, контраст, социялна писня.

^ КУЛТУРА ВИСЛОВЙОВАНЯ

Усне висловйованє

Приповеданє спрам заданей композицийней форми (увод, цек, ступньованє порядку главних и бочних мотивох, место и обсяг кулминациї у викладаню, законченє).

Замерковйованє характеристикох хронолоґийного и ретроспективного приповеданя.

Описованє: динамичних и статичних зявеньох у природи; обачованє способу преплєтаня статичних и динамичних сликох и преход єдних до других, сценох при описованю и приповеданю; вонкашнього и нукашнього простору, пейзаж у розличних рочних часцох и часцох дня, функция пейзажу у стваряню атмосфери за описованє подїї, пейзаж и опис атмосфери як подлога за контекст приповеданя и описованя.

Портретованє на основи анализи вибраних кнїжовних порттетох и портретох познатих особох зоз науково-популарней литератури; портретованє особох зоз нєпоштредней блїзкосци.

Идентитет: Виражованє подобносци и розлики. Обачованє детальох и ниянсох у менованю и виражованє свойого и цудзого становиска зоз интонацию.

Комуникация: Виражованє припадносци (мойо, твойо, нашо, вашо, дачийо, нїчийо).

Звит - кратки звит о школскей або иншей акциї, шветочносци и других активносцох школярох.

Преприповедованє тексту и замерковйованє структури приповедки. Ретроспективне приповеданє. Приповеданє з наглашованьом єдного з можлївих приступох подїї о котрей ше приповеда, приповеданє зоз напредок задатого угла патреня на даяке зявенє.

Виборне приповеданє: динамични и статични зявеня у природи.

Обачованє язично-стилских средствох похаснованих при описованю и портретованю.

Писане висловйованє

Приповеданє (у писаней форми) о збуваньох и дожицох з хаснованьом напредок заданих елементох композициї - спрам самостойного плану у форми тезох.

Описованє нукашнього и вонкашнього простору як и динамичних и статичних зявеньох у природи - по плану и шлєбодно.

Кратки писани звит, информация, призначка, здогаднїк.

Вежбанє технїки виробку писаного составу (вибор теми, компонованє, менши цалосци, обєдиньованє приповеданя и описованя).

Синтаксично-стилистични вежби рижного змисту, а окреме: розлични розпорядок субєктовей, предикатовей и обєктовей синтаґми и їх зависних членох; замеркованє ниянсованих розликох у значеню, контекст и значенє, буквалне и пренєшене значенє висловеного.

Писанє дньовнїка. Урядово и приватне дописованє.

Осем писани домашнї задатки и їх анализа на годзинох.

Штири писмени задатки (єдна годзина за писанє и два за виправок).

^ СЛОВАЧКИ ЈЕЗИК
(4 часа недељно, 144 часа годишње)

SLOVENSKÝ JAZYK

Predmet slovenský jazyk ako materinský jazyk sa v základnej škole vo Vojvodine vyučuje v zhode s demografickým rozmiestnením príslušníkov slovenskej menšiny. Je to buď v školách so slovenským vyučovacím jazykom, alebo iba ako učebný predmet v školách so srbským vyučovacím jazykom. Pokiaľ ide o školy so slovenským vyučovacím jazykom, môže to byť úplná základná škola, alebo iba 1. stupeň základnej školy. Slovenský jazyk ako učebný predmet sa vyučuje v školách so srbským jazykom buď iba na 1. stupni a v ďalšom školení nepokračuje, alebo je možnosť vyučovania slovenského jazyka aj na 2. stupni.

Celkove vyučovanie slovenského jazyka ako materinského jazyka prebieha vo vojvodinskom prostredí za iných okolností než v materskom národnom spoločenstve. Skutočnosť, že v našom prostredí je slovenský jazyk materinským jazykom etnickej menšiny, určuje aj špecifické východiská a ciele a obsah vyučovania tohto učebného predmetu. Základnými špecifickými východiskami, podľa ktorých sa koncipuje vyučovanie slovenského jazyka sú: 1. slovenský jazyk sa v podmienkach etnickej menšiny enklávneho typu vyvíja v odlúčenosti od materského jazykového spoločenstva; 2. slovenská menšina vo Vojvodine neobýva kompaktné územie, ale je rozmiestnená v podobe etnických, a teda i jazykových ostrovov v prostredí, kde má dominantné postavenie srbský jazyk; 3. mladé generácie príslušníkov slovenskej menšiny sa od začiatku formujú ako bilingvisti, pričom od funkcie slovenského i srbského jazyka v ich živote závisí, ktorý jazyk má prevahu; 4. vyučovanie slovenského jazyka ako materinského jazyka príslušníkov slovenskej menšiny je pevne včlenené do celkového štátneho systému školstva, čo znamená, že vedľa slovenčiny sa povinne vyučuje tiež srbský jazyk a že na tej istej škole môžu vedľa slovenských tried byť aj srbské triedy; 5. v podmienkach bilingvizmu a bez prirodzeného kontaktu so živým slovenským jazykom jazyková kompetencia v slovenčineje u našich žiakov v rozličnej miere oslabená; 6. učitelia slovenského jazyka a ostatných učebných predmetov ako členovia menšinového jazykového spoločenstva sú práve tak bilingvistami, takže aj ich jazykové vedomie je spravidla v rozličnej miere oslabené.

Ciele a obsah vyučovania predmetu slovenský jazyk sú vo všetkých prípadoch v zásade identické, ibaže v praxi sa maximálne prihliada na konkrétnu situáciu v konkrétnom slovenskom prostredí. Konkrétnej situácii sa prispôbuje aj sám proces vyučovania.

Vyučovanie slovenského jazyka v menšinovom slovenskom jazykovom spoločenstve nemá také pevné rámce, a teda ani také pevné ciele, ako je to v národnom spoločenstve. Má byť prispôsobené podmienkam konkrétnej školy a v tom istom ročníku má byť diferencované so zreteľom na individuálne jazykové a intelektové predpoklady žiakov. Celkove platí didaktická požiadavka viesť žiakov k tomu, aby poznanie slovenského jazyka chápali ako súčasť svojej etnickej príslušnosti a nie ako osobitnú záťaž.

Aj napriek špecifickej jazykovej situácii vyučovanie slovenčiny ako materinského jazyka má za cieľ pestovať u žiakov pozitívny vzťah k slovenskému jazyku, posilňovať vedomie o našej príslušnosti k slovenskému národnému spoločenstvu a v tom kontexte aj o príslušnosti k slovenskej menšine vo Vojvodine. Pri oboznamovaní sa so slovenským jazykom, pri rozširovaní schopnosti komunikovať po slovensky ústne i písomne žiaci získavajú vedomosti o slovenskom jazyku a prostredníctvom týchto vedomostí nadobúdajú aj schopnosť uplatňovať ich vo vlastnej myšlienkovej činnosti. Na školách so slovenským vyučovacím jazykom sa takto vytvárajú predpoklady aj na spoľahlivé jazykové zvládnutie ostatných učebných predmetov.

V podmienkach dvojjazykovosti vyučovanie slovenského jazyka má za cieľ pestovať u žiakov úctu k obom jazykom: k slovenskému jazyku, ktorý nás spája so slovenským národom a s celkovou slovenskou kultúrou a k srbskému jazyku, ktorý nám umožňuje prirodzený kontakt s prostredím, v ktorom existujeme ako etnická menšina, ako aj s celkovou kultúrou, ktorú nám sprostredkúva srbský jazyk. Vyučovanie slovenského jazyka má okrem toho za cieľ i výchovu žiakov v duchu tolerancie k materinskému jazyku aj ostatných menšinových spoločenstiev v našom prostredí. Celkove žiakov vedieme k tomu, aby svoju schopnosť používať na dorozumievanie striedavo dva jazyky považovali za osobitnú výhodu a nie za prameň jazykovej neistoty.

V našich bilingvistických podmienkach vyučovanie slovenského jazyka má za cieľ nielen učiť o slovenskom jazyku, ale aj sám jazyk. Má tiež posilniť slovenské jazykové povedomie žiakov a vytvoriť u nich základné predpoklady na odlíšenie prvkov slovenského a srbského jazyka. Z týchto základných cieľov vyučovania slovenského jazyka vyplývajú potom i čiastkové ciele, ktoré majú žiaci dosiahnuť.

^ Slovenský jazyk pre 2. stupeň základnej školy

Učebný predmet slovenský jazyk má v školách s vyučovacím jazykom slovenským vo Vojvodine ústredné miesto, lebo vytvára predpoklady na zvládnutie ostatných predmetov. Toto tvrdenie je univerzálne - pedagógovia počnúc Komenským poukazovali na skutočnosť, že sa vo vzdelávaní najlepšie výsledky dosahujú vtedy, keď dieťa získava poznatky v materčine.

Slovenčina je vyspelý jazyk a možno v nej vyjadriť city a zložité myšlienky. Vo Vojvodine sa vyvíja za iných podmienok ako na Slovensku, ale jazyková norma platí pre všetkých Slovákov.

CIELE

Vo vyšších ročníkoch základnej školy vo Vojvodine je celkové vyučovanie v slovenskom jazyku zamerané na kvalitné poznanie a praktické zvládnutie zákonitostí slovenského jazyka ako podmienky na získanie zručnosti pohotovo, funkčne a kultivovane komunikovať v spisovnej slovenčine.

Cieľom vyučovania slovenského jazyka a literatúry je, aby žiaci zvládli a poznali materinský jazyk jednak kvôli posilneniu svojho jazykového vedomia, jednak aby sa prostredníctvom jazyka dostali aj k prameňom slovenskej literatúry a celkovej slovenskej kultúry a vedy.

Pri vyučovaní slovenského jazyka sa v našich podmienkach musí prihliadať nielen na vzťah spisovnej podoby slovenského jazyka a našich nárečí, ale tiež na vzťah slovenského a srbského jazyka, ktorý používame na mimoetnické dorozumievanie.

Aj vo vyšších ročníkoch základnej školy vyučovanie slovenského jazyka zahrnuje tri zložky: jazykovú, slohovú a literárnu. V učebných osnovách sa tieto zložky podávajú v osobitných kapitolách, ale v praxi sú pospletané. Sloh a kultúra vyjadrovania rovnako sa pertraktujú aj na hodinách jazyka, aj na hodinách literatúry.

Ciele vyučovania slovenského jazyka na 2. stupni základnej školy sa tak pre učiteľa, ako aj pre žiakov náročnejšie než na 1. stupni: poznatky o slovenskom jazyku získané na 1. stupni sa tu prehlbujú a rozširujú. Základným cieľom vyučovania slovenského jazyka na 2. stupni základnej školy je:

- viesť žiakov k poznávaniu jazyka ako štruktúrovaného a uceleného systému;

- rozvíjať komunikačné schopnosti žiakov, aby získali kvalitnú jazykovú kompetenciu;

- pestovať u žiakov lásku k materinskému jazyku a vedomie jazykovej príslušnosti k istému etniku, pocit jazykovej príbuznosti a spolupatričnosti s inými etnikami;

- prostredníctvom jazyka viesť žiakov k poznávaniu histórie a kultúry vlastného národa a k získavaniu iných poznatkov;

- prehlbovať estetické cítenie žiakov;

- rozvíjať etické cítenie žiakov;

- naučiť žiakov uplatňovať získane vedomosti v praxi.

Vyučovanie slovenského jazyka prispieva k odhaľovaniu základných funkcií jazyka: komunikatívnej, kognitívnej, reprezentatívnej a estetickej. V snahe dosiahnuť plánované výsledky učiteľ má v plnej miere rešpektovať:

- ročný povinný počet hodín,

- ciele vytýčené vo vyučovaní,

- obsah (jazykové javy a javy v slohovej výchove zamerané na komunikatívnosť).

Učiteľovi sa odporúča používať na hodinách: učebnice, pracovné zošity, cvičebnice, prístupné jazykové príručky, jazykovedné časopisy, encyklopédie, ďalšie učebné pomôcky.

^ JAZYK

Zhrnutie poznatkov z piateho ročníka.

Jazyk a jazykoveda

Základné informácie o slovenskom a srbskom jazyku. Spisovná slovenčina; slovenské nárečia.

Jazykoveda a jej členenie. Slovakistika na Slovensku a vo Vojvodine.

Jazyky národností vo Vojvodine.

Lexikológia

Formálna a významová stránka slova.

Slová podľa zloženia (neodvodené, odvodené a zložené).

Morfológia

Ohybné slovné druhy - opakovanie. (Zhrnutie poznatkov o skloňovaní.)

Slovesá. Slovesný vid - dokonavé a nedokonavé slovesá. Slovesá bezpredmetové a predmetové.

Neohybné slovné druhy. Základné charakteristiky prísloviek, predložiek, spojok, častíc a citosloviec.

Syntax

Klasifikácia viet (podľa zloženia, podľa obsahu, podľa členitosti).

Veta jednoduchá (holá) a rozvitá. Vetné sklady (syntagmy) ako významové a gramatické celky (všetko na rovine evidenčnej a rozpoznávacej).

Vetné členy a členenie vetných členov na holé, rozvité a viacnásobné.

Hlavné vetné členy. Podmet a prísudok ako hlavné vetné členy.

Rozvíjacie vetné členy. Prívlastok (zhodný a nezhodný; holý, rozvitý a viacnásobný). Prístavok. Predmet (holý, rozvitý a viacnásobný). Príslovkové určenie času, miesta, spôsobu a príčiny (otázky: kedy?, kde?, ako?, prečo?).

Priraďovacie a podraďovacie súvetie. Čiarky v súvetí.

Pravopis

Nacvičovanie v písaní odvodených vybraných slov patriacich do aktívnej slovnej zásoby žiakov.

Písanie čiarky, bodkočiarky, dvojbodky a úvodzoviek.

Práca s Pravidlami slovenského pravopisu (najmä v písaní veľkých začiatočných písmen), s Krátkym slovníkom slovenského jazyka a so slovníkom E. Horáka Srbochorvátsko - slovenským a slovensko -srbochorvátskym slovníkom.

^ KULTÚRA VYJADROVANIA - SLOH

Ústne vyjadrovanie

Rozprávanie a jeho kompozícia: úvod k téme, jadro, gradácia, kulminácia v rozprávaní a záver. Chronologické a retrospektívne podanie príbehu. Priliehavý výber slov.

Rozprávanie s využitím priamej reči.

Spracovanie príbehu podľa danej osnovy.

Dramatizácia prozaického útvaru (napr. poviedky) s doslovnou reprodukciou replík.

Vypracúvanie osnovy (napr. práve spracúvané učivo z dejepisu, biológie a pod.)

Opisný slohový postup a jeho hlavné znaky. Opis dynamických a statických javov v prírode. Vnútorná a vonkajšia charakteristika literárnej postavy (povahokresba) na základe rozboru literárnych postáv. Portrét (opis) osoby z bezprostredného okolia žiaka (sused, starec, herec a pod.).

Správa o udalosti v škole, o oslavách, o programe, o divadelnom predstavení a pod.

Súkromný list (členenie textu, formálna úprava, vypisovanie obálky). Využitie kontaktových prostriedkov v súkromnej korešpondencii (s vekovo rovnakou, mladšou a staršou osobou), ako aj so známou a neznámou osobou.

Poukazovanie na časté štylittické chyby vjazykových prejavoch: neadekvátne členenie, ne prehľadnosť, nelogickosť, rozvláčnosť a pod. a na možnosť vyhnúť sa im.

^ Formy spoločenského styku

Oznámenie, pozvanie (na nejaké podujatie), inzerát, potvrdenie.

Písomné vyjadrovanie

Rozprávanie o udalosti alebo o zážitku s použitím prvkov kompozície (vypracovaná osnova v bodoch, konspekt).

Opis prírody, miestnosti alebo literárnej postavy podľa danej osnovy.

Písomná správa o akcii v škole (úprava nádvoria, športový program, divadelné predstavenie a pod.)

Nácvičné a kontrolné diktáty.

Osem domácich slohových prác a ich rozbor na hodine.

Štyri školské slohové práce (v každom štvrťroku jedna) - písanie na jednej hodine a rozbor s opravou na dvoch hodinách.

LITERATÚRA:

Lyrika:

P.O.Hviezdoslav: Zuzanka Hraškovie

Ľudmila Podjavorinská: Čakanka

Vladimír Reisel: Leto

Paľo Bohuš: Sedliak

Ján Labáth: Na Dolnej zemi

Juraj Tušiak: Jednoduché slová

Milan Lasica: Vybrané slová

Daniel Hevier: Náušnica v uchu

Kamil Petraj: Školská lavica

Miroslav Antić: Raz v stredu, Láska

S. H. Vajanský: Malý drotár

Zo slovenských ľudových piesní

Z vojvodinských slovenských ľudových balád

Epika:

Soľ nad zlato - slovenská ľudová rozprávka

Príbeh o Európe (starogrécky mýtus spracovala M. Hlušíková)

Milan Ferko: Strieborná volavka Kinnari

Vincent Šikula: Heligon

Klára Jarunková: Strážo a Boj

Jela Mlčochová: Adrianin prvý prípad

Jaroslava Blažková: Zázrak života

Martin Kukučín: Z teplého hniezda

J. Rowlinsová: Harry Potter (úryvok)

Ján Čajak (výber)

Anna Papugová: Texasky a tenisky a Lena v nich

Miroslav Demák: Vranka Hanka a havran Ján

Tomáš Čelovský: Jabloň

Zoroslav Jesenský: Kúštik Števa

G. M. Petrovský: Baronica

Slovenská povesť

Malé formy ľudovej slovesnosti (porekadlá, príslovia, hádanky, pranostiky... )

Žarty, rébusy, detské hry.

Zo svetovej detskej literatúry (výber).

Výber zo srbskej literatúry.

Výber zo slovenskej súčasnej prózy.

Časopisy pre deti a mládež.

Náučná literatúra - encyklopédie, niektoré heslá z Encyklopédie zvierat, Dejín sveta.

Dráma:

Kratší dramatický text alebo úryvok

Viera Benková: Pusťte basu do rozhlasu, rozhlasová hra podľa motívov rozprávky

Norberta Frýda

Komiks (výber).

^ Literárne diela: 4 knihy podľa výberu

Klára Jarunková: Brat mlčanlivého vlka

Vincent Šikula: Prázdniny so strýcom Rafaelom

Antoine de Saint - Exupéry: Malý princ

Zo slovenských ľudových balád

Kniha podľa voľného výberu žiakov

^ Literárno-teoretické pojmy

Poézia

-motív a idea (pozorovanie),

- city, ktoré básnik v básni prejavuje,

- prenesený význam slova, prirovnanie a básnický prívlastok (pozorovanie), personifikácia,

- verš, rým, rytmus,

- balada (identifikácia a rozdiely),

- krátke formy ľudovej tvorby - porekadlo, príslovie, hádanka, pranostika,

- ľudová a umelá báseň,

- detská lyrika.

Próza

- téma a idea,

- dej: časová postupňosť deja, identifikácia miesta konania deja, elementy fabuly: úvod, záplet, rozuzlenie,

- členenie textu (kolektívne a jednotlivo),

- identifikácia najnapínavejšieho miesta,

- zovňajšok postáv a základné povahové vlastnosti, pohnútky a konania postáv,

- dialóg a monológ (pozorovanie a rozlišovanie),

- opis a rozprávanie - rozprávač (pozorovanie a identifikácia),

- detský román, komiks (základné vlastnosti),

- ľudová rozprávka- charakteristiky (túžba po pravde a spravodlivosti),

- druhy rozprávok: fantastické i zvieracie rozprávky (pozorovanie a identifikácia), ľudové a autorské rozprávky (identifikácia),

- nové slová a slovné spojenia- základný a prenesený význam slovapoužitie slovníka,

- povesť, balada, poviedka (základné vlastnosti),

- staré grécke báje,

- práca s knihou- písanie záznamov a analýza- názov diela a autor.

Náučná literatúra:

- encyklopédie pre deti.

Dráma:

- divadelná hra pre deti,

- filmová a rozhlasová hra pre deti.

Dramatizácia

- Dramatizácia spracovaného textu, intonácia so zreteľom na citovú zložku prejavu, využívanie pohybu v priestore, mimiky a gestikulácie.

- Vypracovanie kostýmov a scény.

- Osvojovanie pojmov: scéna, scénograf, kostýmograf, režisér.

- Zvukové a svetelné prostriedky v divadle.

- Podľa možnosti pozrieť aspoň jedno detské alebo bábkové divadelné predstavenie; slovenskú ľudovú rozprávku na kazete a pod.

^ FILMOVÁ A SCÉNICKÁ KULTÚRA

- Poznanie hlavných a vedľajších postáv.

- Pohyb vo filme a komikse.

- Základné poznatky o filme a scénickom umení: režisér, herec, scéna, scénograf, kostýmograf, šepkár).

- Samostatné vypracovanie scény a divadelné predvedenie alebo bábkové divadlo.

-Rozprávky v obrazoch - obraz v komikse; káder vo filme a scéna a výstup v divadelnej hre.

- Podľa možnosti pozrieť aspoň jedno detské alebo bábkové divadelné predstavenie; detský hraný film alebo sfilmovanú slovenskú rozprávku. Využitie súčasných technických premietacích prostriedkov.

PROCES

Takto koncipovaný obsah vyučovania slovenského jazyka v základnej škole predpokladá zmenu práce učiteľa na vyučovacích hodinách, ale aj zmenu učebníc a učebných pomôcok.

Vo vyučovacom procese učiteľ má v každom ročníku povinne a v plnej miere dodržiavať: ročnú časovú dotáciu - povinný počet hodín, ciele, ktoré treba vo vyučovaní dosiahnuť, obsah vyučovania, t.j. upevniť zručnosť v čitaní a písaní, sprostredkovať základné vedomosti o slovenskom jazyku, z kultúry vyjadrovania a z literatúry.

Učiteľ si podľa vlastného uváženia a s ohľadom na podmienky v danej triede volí: formy práce a metódy na dosahovanie stanovených cieľov, štruktúru vyučovacej jednotky a spôsob plánovania (voľnosť rozvrhovania učebnej látky a celkovej aktivity v rámci vyučovania materinského jazyka ako celku), má tiež voľnosť vo využívaní textov z literatúry, vo výbere spoločnej mimočítankovej literatúry a kníh domáceho čítania (po dohode so žiakmi).

Vo vyučovacom procese učiteľ má používať: učebnice a pracovné zošity, pracovné listy z rôznych cvičebníc, prístupné jazykové príručky, slovníky, encyklopédie, literárne časopisy, ako aj ďalšie učebné pomôcky: zvukové nahrávky, videokazety, obrazové súbory, internet, atď.

Novokoncipovaný obsah vyučovania slovenského jazyka zvyšuje nároky na samostatnosť, tvorivosť a organizáciu práce učiteľa.

^ POKYNY PRE REALIZÁCIU PROGRAMU

JAZYK

Gramatika

Vyučovanie gramatiky a pravopisu v 6. ročníku má za cieľ umožniť žiakom komunikáciu v ústnej alebo písomnej podobe používajúc spisovný slovenský jazyk. Žiak má poznať základné pravidlá z oblasti gramatiky ako sú: pravopisné pravidlá písania i, í, y, ý po mäkkých, tvrdých a obojakých spoluhláskach, vo vybraných slovách, rozlišovanie základu slova, predpony a prípony; tvorenie slov predponami a príponami; predpony s-, z-, zo-, nad-, od-, ob-, roz- a ich spisovná výslovnosť a pravopis. Má správne vymenovať slovenskú abecedu s cieľom vynachádzania sa v slovníku. Pri vyučovaní slovných druhov, treba správne líšiť jednotlivé slovné druhy, rozdiel medzi časovaním a skloňovaním. Vedomosti o slovesách treba prešíriť o vedomosti o zvratných a nezvratných slovesách, prehlbovať vedomosti o neurčitku, slovesných časoch, určovanie osoby, čísla a času slovies. Správne používať a písať tvary prítomného času slovesa byť. Nacvičovať rozkazovací spôsob a funkciu slovesa vo vete (prísudok). Pravopis slovesných koncoviek. Odporúča sa klasifikácia viet (podľa zloženia, podľa obsahu, podľa členitosti). Nacvičovať treba vetné sklady (syntagmy) ako významové a gramatické celky (všetko na rovine evidenčnej a rozpoznávacej), vetné členy a členenie vetných členov na holé, rozvité a viacnásobné. Osobitne treba venovať pozornosť podmetu a prísudku ako hlavným vetným členom, potom nacvičovať rozvíjacie vetné členy, prívlastok (zhodný a nezhodný; holý, rozvitý a viacnásobný), prístavok, predmet (holý, rozvitý a viacnásobný), príslovkové určenie času, miesta, spôsobu a príčiny (otázky: kedy?, kde?, ako?, prečo?).

Osobitne treba nacvičiť priraďovacie a podraďovacie súvetie a čiarky v súvetí.

Odporúča sa nacvičovanie identifikácie priamej reči, ako aj jej pozmenenia z priamej reči na nepriamu a opačne. Učivo o vete treba zdolať do miery líšenia holej, rozvitej vety a súvetia; jednoduché vety a súvetia; nacvičovať základné vetné členy (holý a rozvitý podmet a holý a rozvitý prísudok).

Pravopis

Pravopis treba vždy nacvičovať s odôvodneným paralelne so spracovaním učiva z jazyka používajúc literárne texty z učebníc, ako východiskové texty pre analýzu pravopisných javov. Treba prihliadať na písanie i, í, y, ý po tvrdých, mäkkých a obojakých spoluhláskach, na písanie koncoviek pri slovesných časoch, pri jednotlivých pádoch podstatných mien, pri množnom nominatíve prídavných mien a čísloviek. Žiakov treba nacvičovať písať správne interpunkčné znamienka. Dbať na pravopis zámen: vy, Vy, ty, Ty a tvary my, mi. Venovať sa nacvičovaniu čiarky v súvetí. Správne vyslovovať a písať slová s predponami a príponami, ako aj správna výslovnosť a písanie predložky s podstatným menom.

Odporúča sa so žiakmi diktáty nacvičovať s odôvodňovaním pravopisných javov a len potom písať kontrolné diktáty a autodiktáty.

LITERATÚRA

Odporúča sa na druhej hodine spracovania textu ponúknuť žiakom diferencované úlohy (podľa stupňov zložitosti). Okrem uvedených textov, môžeme ponúkať žiakom texty podľa vlastného výberu z čítanky, detských a mládežníckych časopisov, novín, encyklopédií a iných tvarov literatúry, ktorá im je vekove primeraná. V tomto veku sa odporúča odpozerať najmenej dve divadelné predstavenia pre deti a film pre deti, ako aj televízne vysielanie pre deti. Podľa možnosti, žiakom treda dať počúvať aj detské rozhlasové hry a umelecké prednesy básní. S cieľom podnecovania kreativity u detí, treba vypracovať spoločne s deťmi aspoň jedno divadelné predstavenie na úrovni triedy (odporúča sa samostatné vypracovanie scény a kostýmov). U žiakov treba pestovať záujem o čítanie kníh, odporúčať im literatúru vhodnú pre ich vek a formovať čitateľskú kultúru u detí.

Literárne diela: 4 knihy podľa výberu učiteľa a žiakov. Žiakov treba zaúčať analyzovať literárne dielo: názov, autora, miesto a čas konania, hlavná postava a jej vlastnosti, vedľajšie postavy, odkaz, téma, idea diela. Treba ich zvykať podať stručnú reprodukciu.

Literárno-teoretické pojmy (poézia a próza): Plánované literárno-teoretické pojmy v tomto veku deťom treba podať informatívne a nacvičovať do tej miery, aby ich v danom texte líšili.

^ KULTÚRA VYJADROVANIA

Ústne vyjadrovanie

U žiakov v tomto veku treba pestovať spisovnú podobu slovenského jazyka ako v ústnom tak aj v písomnom prejave s dôrazom na plynulosť prejavu, jasnosť, správnu dikciu a melódiu viet. Žiakov treba zaúčať výstižne rozprávať na základe osnovy, obrázku alebo série obrázkov, viesť úspešne sled udalostí, vedieť vyrozprávať svoj zážitok alebo vymyslieť ho podľa svojej fantázie; pri opise predmetu, javu, osoby, zvieraťa, prírody, mať na zreteli výrazné charakteristiky na základe pozorovania. Od žiakov sa očakáva výrazný prednes básne ako aj krátka reprodukcia jednoduchých textov z čítanky, detskej tlače, reprodukcia obsahu filmu, divadelnej hry, rozhlasových alebo televíznych vysielaní pre deti tohoto veku - podľa osnovy. Jazykové didaktické hry treba používať vo funkcii zveľaďovania slovnej zásoby a skvalitňovania ústnej a písomnej komunikácie žiakov. Treba dbať na spisovnú výslovnosť, slovnú zásobu prehlbovať vysvetlením významu nových slov a slovných spojení, ako aj s významom slov v srbskom jazyku. Líšiť monológ od dialógu.

Dramatizácia

V oblasti dramatizácie textu je predvídané striedavé reprodukovanie textu so zreteľom na intonáciu vety, uvádzanie pohybu v priestore. Uviesť mimiku a správnu dikciu a gestá. Ako vzor sledovať detské divadelné predstavenie.

^ Formy spoločenského styku

S cieľom pestovať výchovný aspekt vzdelávania v škole, treba dať dôraz na základné etické normy, ktoré sú zažívané v našom spoločenskom systéme. Žiakom treba pravidelne tlmočiť zažívané frázy a slovné spojenia a pestovať u nich spoločensky prijatelnú formu komunikácie a kódex správania.

Čítanie

Vprvom rade treba v tomto veku žiakov naučiť správne, s porozumením čítať; prihliadať na rýchlosť pri čítaní, správnu výslovnosť, tempo, dôraz, správne dýchanie. Pestovať tiché čítanie s osobitnými úlohami, ako podmienku pre samostatné učenie, viesť žiakov k individuálnemu čítaniu, ako aj čítanie značiek a skratiek, poznanie jednotlivých symbolov.

^ Písomné vyjadrovanie

Aj v tomto veku sa dbá na dodržiavanie všetkých znakov písania s čiastočným formovaním vlastného čitateľného rukopisu u žiakov s prihliadnutím na pravopis. Zvyšuje sa požiadavka plynulého písania a automatizácie písacieho pohybu. Aj naďalej môžeme dať žiakom odpísať nejaký text s danou úlohou, napísať vety alebo súvislý text s danou úlohou; opis osoby, predmetu, javu, prírody, zážitku, ilustrácie so zreteľom na výrazné charakteristiky na základe predchádzajúceho rozboru. Od žiakov treba žiadať dodržiavanie formy pri písaní (úvod, hlavná časť, záver). Školské slohové práce sa môžu robiť podľa danej osnovy, ale aj po rozbore a spoločnej analýze, ako má práca vyzerať a čo má obsahovať. Písomné odpovede na otázky podľa obrázkov, vlastných skúseností a čítankového čítania a tvorenie otázok na dané odpovede. Odporúča sa analýza 8 domácich slohových prác na hodine a 4 školské slohové práce - písanie na jednej hodine a oprava a rozbor na dvoch hodinách (so zreteľom na pravopis). Také práce si vyžadujú jednu alebo dve hodiny prípravy: ústnu a písomnú. Diktáty odporúčame: nácvičné: s dopĺňaním, s upozornením, zrakový, sluchový; kontrolný diktát a autodiktát.

^ ХРВАТСКИ ЈЕЗИК
(4 часа недељно, 144 часа годишње)

HRVATSKI JEZIK

Svrha je nastave hrvatskoga jezika u osnovnoj školi višestruka:

а) stjecati svijest o potrebi upoznavanja, učenja i njegovanja hrvatskoga jezika; stjecati ljubav za hrvatski jezik i književnost te spoznaje o biti i posebnim značajkama hrvatskoga jezika kao sredstva priopćavanja i umjetničkog izražavanja;

b) razvijati jezične i kniževne sposobnosti; razvijati kulturu čitanja književnih i neknjiževnih tekstova, kultura gledanja scenskih i filmiskih ostvarenja, kulturu slušanja i gledanja;

c) na razini: osnovnoškolskog općeg obrazovanja osposobiti učenike za uprabu hrvatskoga standardnoga jezika u svim tekstovnim vrstama, funkcionalnim stilovima i sredstvima priopćavanja.

Cilj

Cilj nastave hrvatskoga jezika u osnovnoj školi jest ovladavanje hrvatskim standardnim jezikom na razini 6. razreda, razvijanje jezičnih sposobnosti u govornoj i pisanoj uporabi jezika u svim funkcionalnim stilovima. Osvješćivanje važnosti znanja hrvatskoga jezika kao općeg kulturnog dobra. Razvijanje ljubav prema jeziku, književnosti i kulturi, razvijanje literarnih sposobnosti, čitateljskih interesa i čitateljske kulture, razvijanje interesa i potreba za sadržajima filma i kazališta.

Zadaće

Zadaće su nastave hrvatskoga jezika mnogobrojne, ostvaruju se u trima nastavnim područjima: hrvatski jezik, jezično izražavanje, književnost. Prema načelu unutarpredmetnoga povezivanja sadržaja i zadaće tih triju nastavnih područja međusobno se prožimaju i dopunjuju, a prema načelu međupredmetnoga povezivanja funkcionalno se povezuju i s ostalim nastavnim predmetima.

Nastava hrvatskoga jezika također treba:

- osposobljavati učenike za odgovornost u životu u sadašnjosti i budućnosti, prema sebi svojim bližnjima i okolišu,

- upućivati učenike na traganje za smislom vrijednostima i važnostima ljudske egzistencije te na otkrivanje i pronalaženje vlastite osobnosti i smisla življenja,

- razvijati s učenicima osjećaje poštovanja osnovnih ljudskih i životnih vrijednosti, vrijednosti rada i svijesnoga djelovanja na svim razinama (u obitelji, školi, društvu), samostalnosti i spremnosti na pomaganje i suradnju, na zajedništvo, u skladu s tim na demokraciju i toleranciju,

- razvijati u učenicima svijest o vlastitim korijenima i identitetu, kulturi, običajima i tradiciji da bi na taj način mogli razvijati druge narode i njihove kulture, u skladu s potrebama višejezičnoga i višekulturalnoga društva,

- osposobljavati učenike za istraživački i stvaralački način učenja koji će razvijati u skladu s potrebama za trajnim obrazovanjem.

- osposobljavanje za slušanje, govorenje, čitanje i pisanje;

- upoznavanje, bogaćenje i usvajanje rječnika; usvajanje temeljnih pravogovornih i pravopisnih normi hrvatskoga jezika;

- upoznavanje i usvajanje glasovnoga/fonološkog, pisanoga/grafemskog, slovničkoga/gramatičkog, morfološkoga, tvorbenoga, sintaktičkog sustava hrvatskoga jezika;

- spoznaja funkcije riječi u različitim priopćajnim sredstvima i funkcionalnim stilovima (pjesničkom, razgovornom, poslovnom, znanstvenom...);

- upoznavanje književnih djela hrvatske i svjetske književnosti;

- upoznavanje, čuvanje, poštivanje i razvijanje vlastitoga nacionalnog i kulturnog identiteta na djelima hrvatske književnosti, kazališta, filma i drugih priopćajnih sredstava;

- razvijanje književne osjetljivosti i učeničkih interesa potrebnih za spoznaju i prihvaćanje trajnih ljudskih,jezičnih i književnih vrijednosti;

- osposobljavanje učenika za govornu i pisanu komunikaciju;

- razvijanje usmenog i pismenog izražavanja vlastitog odnosa prema životu;

- osposobljavanje za vrijednosnu raščlambu/analizu, posudbu/refleksiju, vrednovanje/valorizaciju poruka (umjetničkih i znanstvenih);

- upoznavanje i prosudba neknjiževnih tekstova koji obogaćuju raznolikošću gledišta i situacija nužnih za shvaćanje sveukupne zbilje koja učenike okružuje, za promišljanje odnosa: ja i drugi.

^ SADRŽAJI PROGRAMA

Rječnik:

- riječ (značenje, oblik i uloga riječi);

- riječ u standardnom i nestandardnom jeziku (narječjima);

- pisana i usmena riječ;

- jednoznačnost i višeznačnost riječi;

- riječi za imenovanje pripadnosti mjestu, kraju, zemlji, narodu;

- riječi za oponašanje zvukova (onomatopeje).

Gramatika:

- obnavljanje gradiva o jeziku od prvog do četvrtog razreda;

- rečenica kao komunikacija jedinica;

- jednostavna rečenica; neproširena i proširena;

- glagolski i imenski predikat;

- rečenica s izrečenim subjektom;

- rečenica s više subjekata;

- rečenica bez subjekta;

- rečenični dodaci (pojam);

- promjenljive riječi: imenice, zamjenice, pridjevi, brojevi, glagoli;

- nepromjenljive riječi: prilozi, prijedlozi, veznici; čestice; usklici;

- promjenljive riječi: osnova i nastavak;

- deklinacija: funkcija i značenje padeža; padežna pitanja, osnovna značenja padeža;

- imenice: opće, vlastite, zbirne, deklinacije imenica;

- zamjenice: lične, povratne, posvojne, povratno-posvojna, upitne, odnosne, pokazne, neodređene; deklinacija zamjenica;

- pridjevi - značenje i vrste, rod i broj, određeni i neodređeni oblik;

- deklinacija pridjeva;

- komparacija pridjeva;

- brojevi: osnovni, redni i zbirni; brojevna imenica;

- deklinacija brojeva;

- prilozi (pojam);

- prijedlozi (pojam);

- veznici i usklici (pojam);

- samoglasnici i suglasnici;

- slog, dužina sloga;

- akcent: razlikovanje dugih i kratkih slogova;

- glasovne promjene u deklinaciji imenica i komparaciji pridjeva (palatalizacija, sibilarizacija, jotacija, prijeglas, nepostojano a).

Pravogovor i pravopis:

- rečenični i pravopisni znakovi;

- veliko početno slovo u imenima mjesta, krajeva, zemalja i naroda;

- veliko početno slovo u imenima građevina, vozila, administrativnih jedinica;

- usustavljivanje pisanja velikog slova u višečlanim imenima

- sastavljeno i rastavljeno pisanje imenica, zamjenica, pridjeva i brojeva (uvježbavanje);

- pisanje ne uz imenice, pridjeve i glagole;

- izgovor i pisanje izgovornih cjelina uz zamjeničke enklitike;

- pisanje superlativa;

- pisanje brojeva.

^ Povijest jezika:

- hrvatski standardni jezik;

- hr. narj. štokavko, čakav. i kajkavsko.

KNJIŽEVNOST

Školska lektira:

Hans Christian Andersen, Majka

Italo Calvino, Košulja sretnog čovjeka

Dobriša Cesarić, Slavonija

Jack London, Zov divljine (ulomak)

Pere Ljubić, Podne

Ivana Brlić Mažuranić, Šuma Striborova (ulomak)

Ivan Goran Kovačić, Pada snijeg, pada snijeg

Krilov, Pčele i muve

Gustav Krklec, Val

Ivan Kušan, Uzbuna na zelenom vrhu

Dositej Obradović, Basne

Luko Paljetak, Stonoga u trgovini

Veljko Petrović, Jabuka na drumu

Dušan Radović, Kapetan Džo Piplfoks (odlomak)

Dinko Šimunović, Srna

Dragutin Tadijanović, Nosim sve torbe a nisam magarac

Grigor Vitez, Ptičja pjevanka

Krešimir Zimonić, Šuma Striborova (strip)

Usmena književnost: Ero s onoga svijeta; Ive vara duždeva sina.

Domaća lektira

Ivan Kušan, Koko u Parizu

Mark Twain, Tom Sojer

Grigor Vitez, Pjesme

Balint Vujkov, Zlatni prag

Književnoteorijski pojmovi:

Poezija

- kompozicija: suodnos dijelova - stihova i kitica;

- motiv;

- akustički i vizulani elementi pjesničke slike;

- ritmičko ustrojstvo pjesme;

- vrste stihova: peterac, šesterac, sedmerac, osmerac, deseterac, dvanaesterac;

- vrste strofa: dvostih, trostih, četverostih;

- vezani i slobodni stih;

- epitet (pojam, određenje);

- usporedba (pojam, određenje);

- onomatopeja (pojam, određenje);

- epska pjesma (osnovna obilježja);

- lirska pjesma (osnovna obilježja);

- pejzažna i rodboljubna lirska pjesma;

- himna (osnovna obilježja);

- usmeno i pisano pjesništvo.

Proza

- pripovjedač u prvom i trećem licu;

- dijelovi fabule: uvod, zaplet; vrhuna, rasplet;

- opis vanjskog i unutarnjeg prostora;

- glavni i sporedni likovi;

- etička karakterizacija lica; odnos prema drugima;

- portret kao sredstvo karakterizacije;

- crtica - mali epski oblik

- roman za mladež (osnovna obilježja)

Drama

- igrokaz (osnovna obilježja)

- vrste igrokaza (kazališni, televizijski, radijski)

- likovi u dramskom djelu

^ JEZIČNO IZRAŽAVANJE

Govorenje:

- prepričavanje;

- stvaralačko prepričavanje;

- razgovor (spontani, humoristični, telefonski);

- izvješćivanje prema planu;

- usmeni dijalog i monolog;

- objašnjavanje;

- raspravljanje.

Slušanje:

- razvijanje kulture slušanja različitih vrsta tekstova.

Čitanje:

- govorne vrednote pri čitanju lirskog, proznog i dramskog teksta;

- pravilna intonacija izjavne, upitne i usklične rečenice;

- glasno čitanje;

- čitanje po ulogama;

- usmjereno čitanje;

- čitanje u sebi sa određenom zadaćom.

Pisanje:

- pismeno prepričavanje,

- stvaralačko prepričavanje,

- opisivanje (prema planu);

- pisanje pisma (intimno, poslovno);

- objašnjavanje;

- dokazivanje;

- četiri školske pismene zadaće sa ispravcima tijekom školske godine.

^ NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Jezik je najopsežniji predmet osnovnoškolskoga obrazovanja, a ujedno i osnovno sredstvo sporazumijevanja pa je stoga vrlo bitno ovladavanje ovim predmetom kako bi se što uspješnije ovladalo svim nastavnim predmetima.

Predmet se tijekom osam godina ostvaruje u nastavnim područjima: hrvatskom jeziku, književnosti i jezičnom izražavanju.

Prema načelu unutarpredmetnog povezivanja, sadržaji i zadaće svih nastavnih područja međusobno se prožimaju i dopunjuju, a prema načelu međupredmetnog povezivanja povezuju se s ostalim nastavnim predmetima.

^ HRVATSKI JEZIK

U nastavnom području hrvatski jezik poučavaju se sadržaji rječnika, gramatike, pravopisa i pravogovora. Učenici se osposobljavaju za samostalnu uporabu glasovnoga i pisanoga sustava hrvatskoga jezika. Učeći gramatiku učenici razvijaju sposobnost apstraktnog mišljenja i logičkog zaključivanja. Uvježbavajući pravilno pisanje, razvijaju osjećaj za točnost i urednost. Gradivo petoga razreda obuhvaća vrste riječi, deklinaciju promjenjivih vrsta, glasovne promjene (palatalizaciju, sibilarizaciju, jotaciju, prijeglas, nepostojano a...) Pravogovor i pravopis obuhvaća pravopisna pravila o uporabi velikog i malog slova, sastavljenog i rastavljenog pisanja riječi, izgovor i pisanje izgovornih cjelina.

U izvedbi nastavnik rabi različite metode i oblike rada.

KNJIŽEVNOST

U nastavnome području književnost razvijaju se literarne i jezične sposobnosti. Učenici sudjeluju u školskim interpretacijama književnih tekstova različitih vrsta i tema. Razvijaju osjetljivost za književnu riječ, za njezine vrijednosti u životu čovjeka i za trajne ljudske vrijednosti. Za samostalan rad kod kuće preporučuje se razvijanje učenikova stvaralaštva u jezičnome izražavanju.

Učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje književne lektire, za prosudbu i vrjednovanje pročitanih djela. Učenici se susreću s umjetničkim vrijednim djelima iz hrvatske, srpske, europske i svjetske književnosti. Učenici trebaju naučiti osnovne književnoteorijske pojmove predviđene za peti razred (npr. vrsta stihova, ritam pjesme, stilska sredstva: usporedba, onomatopeja, epitet, i dr.)

U nastavi se treba koristiti različitim metodama rada:

- metodom čitanja (na glas, u sebi, logičkog čitanja, usmjernog čitanja, kritičkog čitanja)

- metodom razgovora (usmjereni, slobodni, motivacijski, heuristički, raspravljački... )

- metodom igre (razgovorne igre npr. pokvareni telefon i sl., usmena dramatizacija, asocijacije i sl.)

- metodom pisanja (sastavljanje, opisivanje, preoblikovanje, istraživačko pisanje i dr.)

^ JEZIČNO IZRAŽAVANJE

Temeljna je zadaća jezičnog izražavanja razvijati učenikovu komunikacijsku sposobnost u svim funkcionalnim stilovima, učenikove jezične sposobnosti u govorenju i pisanju te njegovo jezično stvaralaštvo. Nastava jezičnog izražavanja upućuje učenika na kvalitetnu komunikaciju, u kojoj će poštivati pravila kulturnog razgovora, te mu omogućuje spoznaju da je sloboda govora osnovno ljudsko pravo svake osobe. Vrlo je važno razvijati kulturu pisanja i usmenog izražavanja osobnih doživljaja i osjećaja te objektivnog i subjektivnog pripovijedanja o sebi i svijetu oko sebe. Učenike treba osposobiti u područjima govorenja, slušanja, čitanja i pisanja.

^ СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК
(3 часа недељно, 108 часова годишње)

Циљ и задаци

Циљ наставе српског језика јесте да ученици продуктивно овладају српским језиком у оквиру предвиђене језичке и лексичке грађе, да упознају елементе културе народа који говоре тим језиком и оспособе се за споразумевање, дружење и зближавање са припадницима већинског народа и других националности.

Задаци наставе српског језика јесу да ученици:

- продуктивно овладају говорним језиком у оквиру основних језичких структура и речника од око 2000/30001 фреквентних речи и израза;

- разумеју саговорника и усмена излагања о темама из свакодневног живота;

- усвајају правилан изговор и интонацију при усменом изражавању и читању;

- оспособљавају се за разговор о темама из свакодневног живота;

- савладају два српска писма и основе правописа ради коректног писменог изражавања у границама усвојених језичких структура и лексике;

- упознају елементарне законитости српског језика;

- разумеју текстове различитог жанра у оквиру предвиђене тематике;

- упознају се са основним карактеристикама културе народа чији језик уче;

- стичу навике самосталног коришћења речника и језичких приручника и оспособе се за информисање, образовање и самообразовање на српском језику;

- развију интересовања и мотивацију за учење српског језика и тако стекну већу комуникативну компетенцију и способност размишљања на њему.

^ Оперативни задаци

Ученици треба да:

- усвоје нове језичке структуре и око 250/400 нових речи и израза ради даљег развијања говорних способности;

- разумеју на слух нови текст у оквиру усвојене лексике;

- коригују грешке које чине на свим нивоима српског језика;

- оспособе се за самостално читање у себи дужих текстова, у односу на претходни разред, различитог жанра са упознавањем елемената културе које текстови садрже;

- оспособе се за анализу текстова;

- оспособе се за писмено изражавање у оквиру обрађених тема уз даље савладавање основних правописних правила; писање писма, краћих извештаја и др.;

- наставом граматике усвајају нова звања о српском језику која ће продуктивно примењивати;

- оспособе се за коришћење језичких приручника и двојезичних речника.

^ САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ТЕМАТИКА

Школа: суседне школе (у месту или ближој околини); међусобни сусрети ученика (сарадња, такмичење, дописивање); врсте спортова; доживљаји ученика из свакодневног живота, са летовања и зимовања.

^ Свакодневни живот: актуелни догађаји уже заједнице; посета спортској приредби (резултати, понашање, навијање); радио, телевизија, дечја штампа; посета позоришту; посебна интересовања.

^ Друштво и природа: из живота значајних личности, научно-популарне теме; излети у природу, природне лепоте наше земље.

Актуелне теме: људска солидарност, заштита природне средине, друштвене организације.

^ Комуникативне функције: обраћање непознатом, молба, прихватање и неприхватање молбе и извињења, исказивање жаљења, утехе, саосећања; изражавање и преношење заповести, забране.

^ ЈЕЗИЧКА МАТЕРИЈА

Именовање предмета и бића

Даље увежбавање образаца из претходних разреда. У функцији субјекта увежбавати именице са основним бројевима.

Обрасци:

Два дечака су били кошаркаши.

Две девојчице су биле балерине.

/Уз именице у функцији именског дела предиката треба увежбавати атрибут који се са именицама не слаже формално у роду, броју и падежу.

Образац:

То су књиге моје сестре.

Ово је књига са лепим илустрацијама.

Ово је девојка са дугом косом./

^ Исказивање радње

Увежбавање образаца из претходних разреда.

Увежбавати слагање предиката са бројном конструкцијом у служби субјекта.

Обрасци:

Ти и они сте путовали.

Два ученика су стигли.

Две девојчице су причале.

Пет младића су певали.

Седам ученица су путовале.

Десет дечака су се такмичили.

/Увежбавати и друге могућности слагања предиката са бројном конструкцијом у функцији субјекта.

Разликовање глаголског вида који се реализује прозодијским и гласовним алтернацијама.

Обрасци:

Два ученика су стигла.

Њих петорица су путовала.

Њих петоро је радило.

Два пливача и четири пливачице су тренирали.

Он је купио патике.

Павле је купио шљиве са земље.

Он је бацио лопту.

Драган је често бацао лопту у кош./

^ Исказивање особине предмета и бића

Увежбавање образаца из претходних разреда.

Обрасци:

Ти си мирнија од моје сестре.

/У функцији именског дела предиката треба увежбавати компаратив у значењу суперлатива.

Обрасци:

Иванка је била вреднија од свих девојчица.

Драган је бржи од свих ученика./

^ Исказивање објекта

Увежбавање образаца из претходних разреда.

Уз именице у функцији објекта (акузатив, локатив) треба увежбавати атрибут који се са њима слаже у роду, броју и падежу.

Обрасци:

Ви сте читали о њему (о њима);

Ви сте говорили о њој (о њима);

Послали смо јој га.

Ја сам читао о храбром војнику (о храбрим војницима).

Ми смо организовали лепу свечаност (лепе свечаности).

Треба увежбавати казивање објекта уз бројеве од пет па надаље; /уз прилоге и именице за количину. Именице одређивати атрибутом.

Коришћење именица на - лац, - ац.

Обрасци:

Драгана је донела десет жутих крушака.

Скупио је много старих марака.

Набрао је корпу зрелих вишања.

Видео је читаоца (читаоце).

Поздравио је новог руководиоца (нове руководиоце)./

^ Исказивање просторних односа

Увежбавање образаца из претходних разреда.

За исказивање места треба увежбавати акузатив с предлогом кроз. Уз именицу у функцији одредбе за место (локатив, акузатив, генитив) употребљавати и атрибуте који се са њима слажу у роду, броју и падежу.

Обрасци:

Иде кроз шуму.

Воз пролази кроз мрачне тунеле.

Деца се играју на зеленој ливади.

Отишао је у суседно велико двориште.

Он станује поред нашег првог суседа.

/За исказивање места вршења радње користи се инструментал без предлога и са предлозима под, пред, над и акузатив са предлозима уз, низ. Именице одређивати атрибутом.

Обрасци:

Милан иде путем.

Мачка је под столом.

Дечак стоји пред кућом.

Планинари су се пењали стрмом стазом.

Сачекали су наставника пред школским двориштем.

Над високим димњаком кружиле су роде.

Он иде уз (низ) стрме степенице./

^ Исказивање молбе, заповести

Употреба негираног императива и конструкције немој + инфинитив, односно презент с везником да.

Образац:

Не говори тако гласно!

Не улазите у учионице пре звона!

Немој обрисати (да обришеш) таблу.

Немојте путовати (да отпутујете) данас.

^ Исказивање временских односа

Даље коришћење образаца из претходних разреда.

За исказивање времена треба користити конструкције које одговарају на питање: Колико дуго?, генитив с предлозима од и до и конструкције за приближно одређивање времена.

Обрасци:

Они иду сваке недеље на излет.

Снег је падао неколико дана.

Киша није падала више месеци.

Ја сам остао до краја приредбе.

Јелена је слушала од почетка до краја часа.

Петар одлази (долази) око 8 часова.

/За исказивање времена треба увежбавати инструментал без предлога и временске реченице с везником док.

Образац:

Док сам ја читао, Саша се играо.

Данима (сатима, недељама) тренира./

^ Исказивање начина услова радње

Увежбавање образаца из претходних разреда.

Обрасци:

Јасна добро плива.

Петар боље плива.

Гордана веома добро пише.

/Увежбавати условне реченице са везником да и кад.

Обрасци:

Да је научио, не би добио јединицу.

Да зна, рекао би.

Рекао би кад би знао./

^ Исказивање узајамне и заједничке радње

Даље увежбавање образаца из претходних разреда.

Обрасци:

Отац није дуго радио због тешке болести.

Он није дуго радио, јер (зато што) је био веома болестан.

/За исказивање узрока треба увежбавати и облике генитива с предлозима од и из.

Образац:

Није могао да учи од галаме.

Уморио се од учења.

Не види од дима.

Не може да приђе обали од деце.

Јелена је то урадила из љубави.

Петар је то учинио из незнања./

ГРАМАТИКА

Структура просте и проширене реченице. Глаголска синтагма, ближи и даљи објекат (указивати и на употребу наглашених и ненаглашених облика личних заменица), исказивање места, времена, начина, средства, друштва, узрока, прилозима и падежима, односно падешким конструкцијама. Именичка синтагма: атрибут уз именицу у наведеним синтаксичким функцијама.

Ред речи.

^ ТВОРБА РЕЧИ

Творба етника: Србин - Српкиња, Хрват - Хрватица, Мађар - Мађарица, Словак - Словакиња, Румун - Румунка, Русин - Русинка, Словенац - Словенка. Македонац - Македонка, Чех - Чехиња, Грк - Гркиња, Рус - Рускиња, Канађанин - Канађанка,

^ Творба деминутива: -ић (нож - ножић, прст - прстић, нос - носић, комад - комадић, зуб - зубић); -чић (прозор - прозорчић, камен - каменчић, стан - станчић); -ица (глава - главица, звезда - звездица, река - речица, мајка - мајчица, књига - књижица); -чица (грана - гранчица, цев - цевчица); -це (језеро - језерце, звоно - звонце, село - сеоце, - селце). /Указати на образовање помоћу префикса: на- наглув, накисео, натруо); о- (омален, онизак); про- (просед)/.

/^ Творба аугментатива: -ина (комад - комадина, реп - репина, нос - носина, трбух - трбушина, јунак - јуначина, брег - брежина, цреп - црепина); -чина (лажов - лажовчина, шамар - шамарчина, прозор - прозорчина); -етина (баба - бабетина, јама - јаметина, торба - торбетина, рука - ручетина, нога - ножетина); -урина (коса - косурина, трава - травурина, књига - књижурина, глава - главурина/.

^ Творба присвојних придева: -ски (град - градски, школа - школски, зима - зимски, клуб - клупски, Босна - босански, младић - младићки, Србин - српски, Југославија - југословенски (југославенски), Београд - београдски); -чки (социјализам - социјалистички, турист, туризам - туристички); -ачки (Дубровник, - дубровачки, Срем - сремачки); -ји (-и) (коза - козји, пас - пасји, бог - божји, вук - вучји, лисица - лисичји)/ -ињи (пчела - пчелињи, звер - зверињи/ -аћи (купати - купаћи, писати - писаћи, шивати (шити - шиваћи)./

ПРАВОПИС

Писање великог слова у називима покрајина, земаља, држава, континената; велико слово у називима књига, листова, часописа.

Скраћенице типа: ТВ, Тањуг, ОУН, САН, Нолит и сл.

Писање запете у набрајању речи и уз вокатив.

Писање придева и прилога у компарацији.

Писање проклитике и енклитике.

Указивање на принципе фонолошког правописа у оквирима усвојене језичке грађе.

^ ГОВОРНЕ ВЕЖБЕ

Препричавање обрађеног текста на основу плана и слободно са изменом завршетка.

Сажимање и проширивање текста.

Препричавање одслушаног одломка, радио и ТВ - емисија по плану и слободно.

Састављање плана (у виду поднаслова, теза).

Причање на основу датог почетка, о доживљајима ученика и догађајима из непосредне и шире околине.

Описивање пејзажа.

Разговор о самостално прочитаном тексту.

Анализа обрађеног текста.

Даље оспособљавање ученика за анализу ученичких излагања.

Обавештавање и извештавање.

^ ПИСМЕНЕ ВЕЖБЕ

Писмене вежбе везују се за садржаје и облике обрађене на часовима говорних вежби.

Препричавање обрађеног текста: на основу плана и слободно, са променом сттановишта (лице, број, род, време).

Скраћивање и проширивање текста.

Заједничко препричавање колективног доживљаја.

Писање краћих извештаја, телеграма, бележења телефонских порука.

Четири писмена задатка у току школске године.

ЧИТАЊЕ

Питање текстова на оба српска писма у складу са тематиком. Даље оспособљавање ученика за самостално читање текстова различитог жанра и тежих текстова у односу на претходни разред. Упознавање културног контекста који текстови садрже.

Даље навикавање и увежбавање ученика за ефикасно служење језичким приручницима и двојезичним речницима.

ЛЕКТИРА

Народна песма: ^ Највећа је жалост за братом

Мирослав Антић: Плава звезда

Вељко Петровић: Ратар

Добрица Ерић: Чудесни свитац

Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави

Народна песма: ^ Смрт мајке Југовића

Народна приповетка: Мала вила

Иво Андрић: Аска и вук

Бранко Ћопић: Чудесна справа

Стеван Раичковић: Бајка о дечаку и месецу

Гроздана Олујић: Златопрста

Коста Трифковић: Избирачица

Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског (избор)

Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.

^ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Програм садржи: циљ, васпитно-образовне задатке, оперативне задатке, тематику са основним облицима комуникације, језичку материју, говорне вежбе, читање (од II разреда). Сви елементи програма су међусобно повезани и тако их треба реализовати.

Задаци наставе садрже: опште захтеве који се односе на квалитет знања, посебне захтеве за развијање и стицање језичких умења и васпитне задатке. Сви делови програма су у складу са задацима наставе и треба да допринесу њиховој реализацији.

^ Оперативним задацима формулисани су захтеви у погледу обима програмске грађе коју ученици треба да савладају у сваком разреду.


dinamika-uspevaemosti-i-kachestva-prepodavaniya-v-2006-2007-uchebnom-godu.html
dinamika-videleniya-finansovih-sredstv-iz-kraevogo-byudzheta-programma-razvitiya-obrazovaniya-goroda-krasnodara-na.html
dinamika-vozrastnogo-sostava-naseleniya-gshumerli-sobranie-deputatov-goroda-shumerli-reshilo.html
dinamika-zanyatosti-obuchayushihsya-v-sisteme-dopolnitelnogo-obrazovaniya-publichnij-doklad.html
dinamika-znanij-i-ubezhdenij-chast-2.html
dinamo-mozhet-lishit-rubin-titula-chempiona-v-28-ture-chr-po-futbolu.html
  • portfolio.largereferat.info/oficialnij-sajt-pravitelstva-kurganskoj-oblasti-podgotovlen-proekt-regionalnoj-programmi-energosberezheniya-i-povisheniya-energoeffektivnosti18062010.html
  • literature.largereferat.info/dokumentaciya-po-otkritomu-aukcionu-a-53-2007-na-pravo-zaklyucheniya-gosudarstvennogo-kontrakta-na-podpisku-i-dostavku-zarubezhnih-i-rossijskih-periodicheskih-pechatnih-izdanij-dlya-mid-rossii-na-2008-god.html
  • literatura.largereferat.info/respublikanskaya-programma-deti-tatarstana-na-2008-2010-godi-pasport.html
  • textbook.largereferat.info/interdentalnie-sredstva-gigieni-polosti-rta-idsg-epidemiologiya-kariesa-i-zabolevanij-parodonta-7.html
  • reading.largereferat.info/lipeckaya-oblast-upravlenie-socialnoj-zashiti-naseleniya-izveshenie-o-provedenii-zaprosa-kotirovok.html
  • literatura.largereferat.info/ryabinin-boris-stepanovich-stranica-9.html
  • bukva.largereferat.info/puteshestvie-po-livanu.html
  • notebook.largereferat.info/itogi-torgov-v-sekcii-tovarnogo-rinka-mfb-za-aprel-2008-goda.html
  • occupation.largereferat.info/metodicheskie-ukazaniya-po-vipolneniyu-kontrolnih-rabot-dlya-studentov-ochnoj-zaochnoj-formi-obucheniya-i-po-forme-stranica-5.html
  • thescience.largereferat.info/iii-osnovnaya-informaciya-o-finansovo-ekonomicheskom-sostoyanii-emitenta-gosudarstvennij-registracionnij-nomer.html
  • kontrolnaya.largereferat.info/psihicheskie-poznavatelnie-processi-chast-5.html
  • literatura.largereferat.info/rukovodstvo-po-vosproizvedeniyu-sposobnostej-riel-pipl-press-stranica-4.html
  • bukva.largereferat.info/sistema-attestacii-uchashihsya-shkoli-obrazovatelnaya-programma-na-2010-2011-uchebnij-god-ivanovo-2010.html
  • uchenik.largereferat.info/formirovanie-predposilok-nauki-i-inzhenerii-v-epohu-vozrozhdeniya.html
  • exam.largereferat.info/zakonnik-7.html
  • upbringing.largereferat.info/metodicheskie-ukazaniya-dlya-studentov-distancionnoj-formi-obucheniya-vseh-specialnostej-tyumen-2008.html
  • obrazovanie.largereferat.info/problemi-i-perspektivi-razvitiya-turistskih-firm-kak-organizacij-malogo-biznesa.html
  • studies.largereferat.info/kompyuternie-tehnologii-kak-faktor-evolyucii-form-i-metodov-obucheniya.html
  • predmet.largereferat.info/sergiev-posad-municipalnoe-obsheobrazovatelnoe-uchrezhdenie-srednyaya-obsheobrazovatelnaya-shkola-4-referat-po-predmetu-anglijskij-yazik.html
  • knigi.largereferat.info/spisok-hudozhestvennih-tekstov-po-literature-antichnoj-srednih-vekov-i-vozrozhdeniya.html
  • composition.largereferat.info/pnn-ou-dstemelk-keshen-6m070100-biotehnologiya-6m073200-standarttau-zhne-sertifikattau-salalar-bojinsha-mamanditarini-magistranttarina-arnalan-ilimi-zertteu-zhmistarini-metodologiyasi.html
  • reading.largereferat.info/kurs-molodogo-voprosnika-lekciya-1.html
  • grade.largereferat.info/obshie-svedeniya-himicheskij-sostav-lekarstvennih-rastenij-himicheskij-sostav-lekarstvennih-rastenij.html
  • znanie.largereferat.info/5-progress-v-oblasti-analiza-nachinaya-s-poslednej-chetverti-xvii-v-ot-dzhozaja-chajlda-do-adama-smita.html
  • thesis.largereferat.info/prilozhenij-3-prikaz-ministra-obrazovaniya-i-nauki-respubliki-kazahstan-ot-18-marta-2008-goda-125-zaregistrirovan.html
  • institute.largereferat.info/glava-vii-u-ognennoj-reki-2-strelku-vniz-ya-zamenil-na-zakrituyu-figurnuyu-skobku-.html
  • portfolio.largereferat.info/pamyatka-pervokursnika.html
  • writing.largereferat.info/2-uchetnaya-politika-soderzhanie.html
  • zadachi.largereferat.info/pestrie-fakti-istoriya-zarubezhnoj-sociologii-dobrenkov-v-i-kravchenko-a-i.html
  • predmet.largereferat.info/regionalnaya-nauchno-kraevedcheskaya-konferenciya-zhizn-i-tvorchestvo-olika-ipaya-v-kontekste-sovremennosti.html
  • laboratornaya.largereferat.info/razdel-v-vremya-otdiha-k-trudovomu-kodeksu-rossijskoj-federacii.html
  • znanie.largereferat.info/5-rasporyazhenie-pravitelstva-rossijskoj-federacii-ot-2-iyunya-2007-g-706-r.html
  • exchangerate.largereferat.info/biskvitnoe-testo-chast-2.html
  • literatura.largereferat.info/selskoe-hozyajstvo-ohota-i-predostavlenie-uslug-v-etih-oblastyah-stranica-2.html
  • uchitel.largereferat.info/rabochaya-programma-sostavlena-na-osnovanii-trebovanij-k-obyazatelnomu-minimumu-soderzhaniya-i-urovnyu-podgotovki-vipusknikov-vuza-predyavlyaemie-gosudarstvennim.html
  • © LargeReferat.info
    Мобильный рефератник - для мобильных людей.